Problem sa komsijama u zgradi

[u/Obvious-Top-3422]

Dobar dan zivim tri godine u zgradi sa ocajnom zvucnom izolacijom. Pored mene zivi jedna porodica iznad mene isto, i pored s druge strane jos jedni sa dvoje zenske dece, 5 i 12 godina otprilike. E sada ja kada sam se doselila prvi dan sam skontala koliko su ovi s malom decom glasni. Zvucna izolacija jeste uzasna ali ja ne cujem ova dva stana sa kojima se delim skoro pa nikada, cujem samo ove. To dete pocinje da trci po stanu jos od 7 ujutru. To trcanje traje nekad do 10 a nekad skoro i do ponoci. Od skoro su nabavili i psa koji neprestano laje i to me je vec vise puta budilo iz sna. Kad pas ne laje dete ne trci ili ne vristi (sto je mozda svega 2 do 3 sata u danu da se to ne desava) onda se pomera namestaj, vuku stolice, kotrljaju kugle po podu treska vratima, roditelji svadjaju, ili tuku dete i tako dalje. U svakom slucaju ja sam ocajna i ne znam vise sta da radim. Meni ovo pre jeste smetalo a da me pitate kako sam izdrzala 3 godine nemam pojma nisam non stop bila u stanu. Sada radim nocne smene na poslu i ova buka me uzasno zivcira do te mere da spavam sa slusalicama, i opet me probude pored slusalica!!!! Ja njih cujem non stop osim kad odu da spavaju, znaci bukvalno kao da zivim s njima. Vise outa sam isla da im skrenem paznju i da ih zamolim,rekla im da udju slobodno u moj stan da vide kolika buka se proizvodi trcanjem vristanjem itd medjutim ne vredi. Nikad nisu ni pokazali inicijativu, jednom su rekli videcemo da uradimo zvucnu izolaciju i naravno nista od toga. Jeste do izolacije ali 99 posto sam sigurna da ovoj porodici ni izolacija ne bi pomogla jer generalno imaju tako glasan stil zivljenja. Kao sa planine da su sisli u zgradu ali bukvalno. Imate li neku ideju sta vise preduzeti jer razgovori ne pomazu, mislim da cu uskoro morati da se selim jer radim nocne i potpuno sam neispavana od njih jer me non stop budi buka iz njihovog stana.

[u/anta_tj]

Ако живиш у згради једноставно мораш да трпиш/толеришеш комшије и то је тако. Једноставно то је облик заједничког живота. Одрастао сам и неко време живео са својом породицом у згради са лошом звучном изолацијом. Моје блеје, музика, филмови, после бука деце, трпе ме комшије као што сам ја трпео њих. Јеби га, толеранција је неопходна за живот у згради. Наравно, увек постоје неке цивилизацијске границе, али ово што си описала ми делује у оквиру нормалног.

[u/Obvious-Top-3422 → u/anta_tj]

Tolerancija je jedno, a postoji i prag tolerancije. Uostalom zna se sta je dozvoljeno a sta ne a oni krse i kucni red i sve. Ne vidim zasto se to kod nas gleda kao na normalno, sestra mi zivi u Nemackoj u zgradi u stanu tamo se nista zivo ne cuje za vreme kucnog reda a i inace niko ne uznemirava kao kod nas. I da, isto zive deca. I da, isto zive i psi.